Многи родитељи се фокусирају на „шта“ деца једу, али често занемарују „зашто“ једу. Емоционални однос детета према храни може имати велики утицај на склоност ка преједању или избегавању здравих опција.

Стрес, досада, анксиозност или осећај одбачености могу довести до тога да деца користе храну као утеху. Управо зато је подршка родитеља и отворена комуникација од пресудног значаја.

Родитељи треба да буду модел самопоштовања и здравог односа према телу. Уместо да се фокусирају на изглед, боље је наглашавати снагу, енергију и здравље као вредности.

Породични оброци су више од пуке исхране – то је време за разговор, повезивање и подршку. Деца која осећају емоционалну сигурност имају мању потребу да храном надокнађују емоционалне недостатке.

Стално поређење, критика или посрамљивање у вези са телом могу оставити трајне последице. Здраве навике се најбоље граде кроз љубав, разумевање и прихватање.